Жртва насиља у породици може бити свако, без обзира на образовање, материјални статус, старост. Статистике показују да су у највећем броју случајева жртве жене, које због различитих фактора попут економске зависности, патријархалних образаца понашања, неинформисаности… остају у насилној вези или браку. Да о насиљу у породици не треба ћутати, већ потражити помоћ, саветује Бранка Будимир, чланица Комисије за родну равноправност Скупштине града Ужица, која је и сама била жртва насиља у породици.
Мотивација за улазак у политику и професионално ангажовање у борби за родну равноправност и нулту толеранцију на насиље према женама, чланици Комисије за родну равноправност Скупштине града Ужица, Бранки Будимир било је насиље које је доживела од бившег супруга.
Као и већина жена у нашој земљи које су патријархално васпитане где је тешко првенствено рећи некоме, поготово ако су ту присутна деца, или да у јавности неко нешто сазна. Међутим, схватајући на свом личном примеру колико је било тешко да изађем са тим и да прво у својој кући кажем стоп насиљу, а касније и да помогнем другима – каже Бранка Будимир, чланица Комисије за РР Скупштине града Ужица.
Она истиче да јој је Закон о спречавању насиља у породици, који је полицији омогућио изрицање хитних мера удаљења насилника и забранe приласка спасио живот, а рад са женским невладиним организацијама је оснажио.
Морам да поменем да ми је Женски центар Ужице много помогао, ту имамо бесплатну саветодавну и правну помоћ, што је за мене било веома значајно, јер нисам знала која су моја права, какви су пракса и закон – истиче Бранка.
Свим женама поручује да насиље никада неће престати само од себе и да је важно да проговоре о насиљу.
Желела бих да поручим свим женама које трпе насиље да не треба то да раде, да не буду ограничене страхом од вршиоца насиља, да постоји начин да се заштите. Као што апелујем на њих да не ћуте о насиљу, апелујем и на оне који имају сазнања о насиљу у породици, пријатеље и родбину, да ни они не ћуте, јер у чему је поента социјалног живота, ако не да помажемо једни другима. То није крај њихове економске сигурности, већ почетак независности и да саме буду доносиоци одлука о свом животу – сматра Бранка Будимир.
Свој посао одборнице у Скупштини града Ужица и чланице Комисије за родну равноправност Бранка Будимир види као шансу да допринесе системској борби за праведније друштво, за разбијање патријархата у коме мушкарци имају моћ, коју се не либе да бране и насиљем. Својим примером жели да пружи подршку женама да се охрабре и изађу из насиља, како би оствариле све своје потенцијале без стрепње за безбедност.

