Да ли је новац најбољи конзерванс за уметност?

Да ли је новац најбољи конзерванс за уметност?

Може ли Уметничка колонија Милешева за пет деценија рада да добије Музеј савремене уметности  у Пријепољу? Може ли Пријепоље у будућности, поред галерије фреског сликарства од пре осам векова насталих у манастиру Милешева, туристима да понуди и галерију савремених уметничких дела насталих у оквиру Уметничке колоније Милешева током протеклих педесет година рада? Размишљају ли креатори културне политике у Пријепољу  на ову тему?

Почасни председник Савета Уметничке колоније Милешева, Ђорђе Kадијевић, мисли да Пријепоље има  изузетан уметнички  потенцијал. Kроз Kолонију су, од оснивања 1974. године, прошли уметници који су обележили последњих пет деценија на југословенском и међународном нивоу. То се не сме препустити забораву и то треба презентовати, сматра Кадијевић.

И у Пријепољу постоји један пункт југословенске културе и културе која има своје међународне референце, што се тешко може наћи на списку онога што имају други српски градови. То је једна велика позиција Пријепоља, да има нешто такво, а да још увек није постављено на право место. Понавља се прича о споменику Светом Сави. Као што је скулптура Светитељ Сава морала да чека да дође на своје место у Пријепољу, које му припада, тако и цео корпус стваралаштва Колоније у Пријепољу , грађене, рађене, створене и остварене, чека да добије позицију у глобалном простору српске културе – каже почасни председник Уметничке колоније “Милешева” Ђорђе Кадијевић.

Јусуф Хаџифејзовић, члан Савета Уметничке колоније “Милешава” сматра да је новац најбољи конзерванс за уметност.

Јусуф Хаџифејзовић и Ђорђе Кадијевић

Уметност која доноси новац је одржива. Музеји упошљавају  људе и доносе паре.

Ја мислим да легат милешевске колоније броји од 400 до 500 радова. Нека је 250 радова најквалитетније и на високом уметничком нивоу, од тога се може направити озбиљан музеј. Сада је улаз у “Тејт” 15 фунти. То су велике паре. Сваки музеј има свој кафе, где су велике цене, где се може попити и појести нешто лагано. Могле би 2-3 фамилије да живе од тога у Пријепољу. И људи би ту стално долазили, јер ко дође у музеј, у Пријепоље, отићи ће и у ресторан, поћи ће да види и друге лепоте. У свету се музеји не праве из културних побуда, него из економских. Музеја никада доста, јер стварно доносе паре. Мало људи ради, лаки су за одржавање, а доносе велике паре. Ако нешто постоји јединствено у свету, људи ће доћи из Јапан да то виде. На “Бијенале” у Венецију и “Документа” у Каселу долазе милиони туриста за 3-4 месеца и то је велики капитал – истакао је члан Уметничке колоније “Милешева” Јусуф Хаџифејзовић.

Политичари и доносиоци одлука који су кроз уметност мењали стварност су остали упамћени. Kад су Винстону Черчилу предложили да због трошкова, за време Другог светског рата, смањи буџет за културу, а повећа војни, он је одговорио – да ако то учини не види сфрху ратовања. Музеји и културни догађају  данас у свету праве паре. Могу ли у Пријепољу креатори културних политика да почну  да размишљају  о приходовању а не само трошењу буџетских пара?

Подели на мрежама

Повезани чланци