By Бројна истраживања о искуству насиља у породици међу женама на селу показују да су оне, поред физичког и психичког, све више изложене и економском насиљу. Жене на селу знатно ређе се одлучују да пријаве насиље, а најчешћи разлог је њихова економска зависност од насилника. Народне посланице, чланице Женске парламентарне мреже Народне скупштине републике Србије, сагласне су да се економским оснаживањем жена на селу знатно може унапредити њихова безбедност.
Једна од кључних одредби новог Закона о родној равноправности, који је Женска парламентарна мрежа недавно представила у Прибоју, јесте сузбијање и спречавање свих облика родно заснованог насиља. Међутим, проблеми родне равноправности и уопште једнакости у друштву не решавају се само кроз законски оквир, већ је неопходно сагледати једну ширу слику, с обзиром да живимо у изразито патријархалном друштву.
Много жена, на жалост, мисли да је једна од њених улога да ћути и да трпи. Не. Овај Закон управо, кроз Закон о забрани дискриминације уз остале законе који тичу забране насиља у породици, врло јасно даје један оквир који није довољан уколико жене на селу и даље трпе насиље и нису, можда, довољно информисанео томе шта су њихова права – каже народна посланица Наташа Михаиловић Вацић.
Народна посланица из Прибоја Миланка Јевтовић Вукојичић сматра да против насиља морамо да се боримо и законским и репресевним мерама.
Насиље постоји и то је чињеница. Жртва мора да се заштити. Дужност је сваког од нас да пријави насиље и помогне тим женама. Оно по чему се општина Прибој разликује од свих других општина Златиборског округа је управо то што има прихватилиште за жртве породичног насиља, које жртвама пружа психо социјалну и правну подршку и помоћ – каже народна посланица Миланка Јевтовић Вукојичић и истиче да је насиље један зачарани круг из кога жене тешко излазе, а један од разлога зашто се жене тешко одлучују да пријаве насиље је економска зависност.
Сеоске жене мало су веома присутне у медијима.
Те жене су на неки начин невидљиве. Оне не учествују у том друштвеном саобраћају, немају друштвене мреже, њих нико не види и не чује. И зато је велика одговорност на локалним самоуправама да их лоцира и препозна и на крају да им помогне – истакла је Дуња Симоновић Братић.
Заједнички задатак Женске парламентарне мреже, локалних самоуправа и тела која се баве питањем родне равноправности је да се ради на економском оснаживању жена на селу.
Свака локална самоуправа одлично познаје конфигурацију свог терена, добро познаје састав свог становништва у сеоском подручју, одлично зна који је то број становника и које су старосне доби. Значи локална самоуправа је та која мора да предвиди начине и механизме за помоћ и подршку женама у циљу њиховог економског оснаживања – сматра Миланка Јевтовић Вукојичић.
Слично размишља и Наташа Михаиловић Вацић.
Економски независна жена ће пре пријавити насиље, јер има свест о томе. Да бисмо добили економски независну жену она мора да буде што образованија, дакле, образовање је кључ – истиче Наташа.
Дуња Симоновић Братић каже да је много лакше помоћи женама у мањим сеоским срединама, иако се оне ређе одлучују да пријаве насиље.
Зна се које су то жене, зна се која су то домаћинства и у том смислу локална заједница мора да иде корак испред. Сада има закон који може да јој помогне и мислим да тим женама мора да се помогне, али буквално на дневном нивоу, а не да се чека нека директива – мишљења је Дуња Симоновић Братић.
Иако држава нуди бројне субвенције за економско оснаживање жена на селу, чињеница да веома мали број сеоских жена има регистровано пољопривредно газдинство на своје име то онемогућава. Ипак, помоћ им је свакако потребна.
На свима нама, као друштву, је да се бавимо женам на селу, јер оне јесу означене као врло рањива група. Неопходно је што је више могуће препознавања њихових потреба на локалу и укључивања политика које ће да обухвате жене на селу – закључује Наташа Михаиловић Вацић.
Кампања и подизање свести о томе да је насиље кривично дело, да ће насилник бити кажњен и да ће према њему бити предузете мере по принципу сад и одмах, да се неће одуговлачити са судским поступком већ ће се жртви породичног насиља одмах пружити заштита – информације су које треба да буду доступне свим женама без обзира где оне живе, порука је народних посланица, чланица Женске парламентарне мреже.
