ИПАРД фондови шанса за пољопривреднике

ИПАРД фондови шанса за пољопривреднике

Пољопривредни произвођачи у Србији на располагању, кроз Ипард програме, имају око 220 милиона евра, обезбеђених из Европске уније. Изградња и опремање објеката, прерада и маркетинг пољопривредних производа неке су од предвиђених врста подршке, за које међу пријепољским пољопривредницима није било интересовања. Државни секретар у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Сенад Махмутовић позвао је произвођаче из Пријепоља да се пријаве за ИПАРД, који, како каже, јесте захтевнији, али није неостварив.

Пољопривреда је једна од најзначајнијих области у европској заједници на коју се издваја скоро 40% укупног буџета Европске уније. Један од  два стуба који чине окосницу пољопривредне политике Европске уније јесте политика руралног развоја.

Ми се надамо да ће Србија 2023. године постати прва земља из региона која ће европска средства, односно ИПАРД, користити за развој руралне инфраструктуре. То су наше жеље и очекивања. Сада је на локалним самоуправама да се ангажују, мапирају све проблеме, јер је израда пројектно техничке документације тек први у низу корака – истакао је државни секретар Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Сенад Махмутовић.

Пријепољски пољопривредни произвођачи нису конкурисали за средства из ИПАРД фондова, а требало би, сматра Махмутовић.

Пољопривреда није хоби, није забава. То је озбиљан, мукотрпан посао који захтева да будете информисани, едуковани да бисте успели. ИПАРД јесте захтевнији, али није компликован толико да је неостварив. Зашто? Зато што пет одсто укупне вредности пројекта, према европским прописима, добија консултантска кућа која треба да припреми све – објаснио је Махмутовић и додао да то народски значи да се они секирају за оно што ви треба да добијете.

Како је пољопривреда и рурални развој једно од поглавља у оквиру претприступних преговора за улазак Србије у Европску унију, велики помаци, који иду на руку пољопривредницима, требало би да се направе и у законодавству.

Желим да кажем да је завршен Нацрт Закона о уређењу и откупу пољопривредних производа, по узору на европске и он би требало да реши то питање, од произвођача до извозника. Акценат ће бити на пољопривредним произвођачима и биће уређена сва питања до нивоа да ако цене падну испод минималних, држава може да интервенише – истакао је Махмутовић.

Средства Европске уније која су на располагању пољопривредницима у Србији кроз ИПАРД фондове, подељена су у неколико мера. Тако је за изградњу и опремање објеката укључујући и набавку опреме, опредељено више од 6,6, милијарди динара, за прераду и маркетинг пољопривредних производа више од 2,35 милијарди, за диверзификацију пољопривредних газдинстава и развој пословања скоро 1,8 милијарди динара. ИПАРД 2 програм пружа инвестициону подршку Европске уније у износу од 175 милиона евра и Републике Србије у износу од 44 милиона евра, намењену јачању конкурентности сектора производње и прераде хране. Ова подршка ће допринети и постепеном прилагођавању европским стандардима у областима хигијене, безбедности хране, ветерине и заштите животне средине, као и диверзификацији руралне економије.

Подели на мрежама

Повезани чланци