И пре него што је ношење маски постало обавезно у великом броју држава, одлагање хируршких маски представљало је велики проблем. Без боље праксе одлагања маски, а чак неколико милијарди њих се широм света потроши на месечном нивоу, предстоји нам еколошка катастрофа. Већина маски производи се од дуготрајних пластичних материјала, чије разлагање, ако се баце у природу, може да траје од неколико деценија до неколико стотина година, што значи да могу да имају бројне утицаје на животну средину и људе.
До сада су истраживања показала да вирус корона може да преживи на хируршкој маски и до седам дана. Тренутно гледано, када се неадекватно одложи, маска представља опасност по раднике комуналних служби, сакупљаче секундарних сировина, али и по оног ко први следећи дође до контејнера или канте да баци своје ђубре.
Посматрано дугорочно, неадекватно одложене маске права су опасност за биљке и животиње. Познато је да пластични отпад гуши и уништава еко систем. Неке животиње не могу да уоче разлику између пластичног предмета и плена, па када маску, или парче маске, грешком прогутају, може доћи до гушења.
Тим Универзитетског колеџа у Лондону испитао је производњу, употребу и одлагање маски за једнократну, вишекратну и маске за вишекратну употребу са филтерима, како би израчунали њихов укупни утицај на животну средину.
Они су открили да маске за вишекратну употребу, без филтера, које се перу у веш машини, имају најмањи утицај на околину, током једне године. Много већи утицај имају маске за једнократну употребу као и маске са филтером, јер су филтери често направљени од пластике која је слична оној од које се праве маске за једнократну употребу.
Имајући све ово у виду, препорука је да треба користити маске за вишекратну употребу без филтера, које се могу опрати у веш машини, а затим препеглати. Ако се, ипак, одлучимо за маску за једнократну употребу, након коришћења треба је спаковати и бацити у канту са поклопцем. Једно је сигурно. За коју год маску да се одлучите, не бацајте је на улицу или у природу!