By У Регионалном плану за управљање отпадом за општине Пријепоље, Прибој, Сјеница и Нова Варош за период од 2010. до 2020. године процењује се да се на територији општине Пријепоље годишње генерише око 100 тона отпада од електричне и електронске опреме, на територији општине Нова Варош око 50 тона овог отпада, у Прибоју око 82 тоне, а у Сјеници више од 60 тона. У Регионалном плану се такође наводи да овај отпад углавном заврши на сметлиштима или општинским депонијама.
Једна од реких фирми на подручју ове 4 општине, којој се може продати електрични и електронски отпад је испостава фирме Центра за рециклажу из Београда, која се налази у Коловрату у Пријепољу.
Количине прикупљеног електричног и електронског отпада се константно повећавају и не постоји место у Србији где се он не може предати рециклерима. Уколико се непрописно одлаже, овај отпад може бити изузетно опасан, због компоненти које садржи, као што су жива, хром и азбест. Поред тога, електрични и електронски отпад има своју вредност и уз правилно одлагање власници могу да зараде, а уједно и чувају животну средину – истиче Слободанка Стаменић из Центра за рециклажу.
Након што сакупе довољну количину ове врсте отпада, одвозе га у Сремску Митровицу или Крагујевац, где се рециклира у предузећу РЕЦ-ЕЕ-О д.о.о.
Шта све спада у електронски отпад?
Велики број различитих врста материјала се користи да би се направили електронски уређаји и њихове компоненте. Многи од њих су отровни, укључујући и раствараче на бази хлора, антипирене на бази брома, тешке метале, као што су на пример олово, жива, арсен, кадмијум и хром, пластика и гасови.
Стари телевизори са катодним цевима садрже између 2 и 4 кг олова, које може исцурети у земљу, ако при одлагању на депоније дође до оштећења. Нови дисплеји од течног кристала (ЛЦД) садрже лампе живе за осветљење екрана. Сваки ЛЦД користи микрограм живе, која је токсична и само један грам живе на 1.5 хектолитара воде може да загади воду у тој количини да се риба не може јести.
Отпад од електричне опреме би требало предати искључиво овлашћеним оператерима, или их одложити у посебне кутије или контејнере и предати овлашћеним откупљивачима. Такав отпад је опасан и никако не би смео да се меша са комуналним отпадом.
У Регионалном плану управљања отпадом се такође наводи да се отпадне флуоресцентне цеви, које садрже живу, не сакупљају одвојено од осталог отпада, осим спорадичних случајева.
Због одређеног садржаја живе и истрошене сијалице се морају третирати као опасан отпад, тј. сакупљати одвојено и предавати овлашћеном сакупљачу који ће предузети даље активности третмана.
Једнако опасан је и отпад који садржи азбест, међутим, и он и отпад који садржи живу, углавном завршавају као део комуналног отпада на сметлиштима или дивљим депонијама.
Овакавим одлагањем опасног отпада, у великој мери се загађује животна средина, а емисијом штетних гасова и испарења, која су последица неконтролисаних пожара, може доћи и до озбиљног нарушавања здравља становништва у близини ових места.
