Нови инвеститор хоће да гради бране на Лиму – еколози најављују отпор

Нови инвеститор хоће да гради бране на Лиму – еколози најављују отпор

Уочи избора актуелизована је тема изградње хидрелектрана „Бродарево 1 и 2“ на Лиму. Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре огласило је јавни увид у Нацрт измена и допуна просторног плана и Извештаја о стратешкој процени утицаја на животну средину од 15. до 30. јуна, а јавна презентација ових докумената одржаће се у понедељак, 22. јуна, у 13 часова, у малој сали Дома културе.

Од пројекта изградње две хидроелектране на Лиму се не одустаје. Јавни увид у Нацрт измена и допуна просторног плана и Извештај о стратешкој процени утицаја ових измена и допуна трајаће 16 дана. Заинтересовани увид могу извршити сваког радног дана у седиштима јединица локалне самоуправе Пријепоље и Сјеница, као и на интернет страници Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Физичка и правна лица примедбе на ова документа могу доставити у писаној форми општинским управама у току трајања јавног увида, закључно са 30. јуном, и директно Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Јавна презентација је заказана за понедељак, 22. јуна, у 13 часова, у малој сали Дома културе, а јавна седница Комисије за јавни увид биће одржана у среду, 15. јула, у исто време и на истом месту. На њој могу присуствовати они који су у току трајања јавног увида поднели примедбе у писаном облику, и тада их усмено образложити. Обрађивач планског документа ће о свакој поднетој примедби јавно изнети свој став.

Еколози, са којима смо разговарали, затечени су овим развојем ситуације, али кажу да ће се организовано супроставити уништењу Лима, као што су то урадили када је изградњу хидроелектрана на Лиму покушала канадска компанија „РЕВ“ (Reservoir Capital, Renewable Energy Ventures).  Тада је јавност у Пријепољу и Бродареву била подељена на противнике изградње брана и оне који су то подржавали, а све је ескалирало сукобом, који је избио на покушају одржавања јавне расправе у згради Општинске управе Пријепоље, средином августа 2012. године. У причу су се укључиле и еколошке организације из Бијелог Поља, које и сада најављују укључивање у одбрану Лима. Да ли због противљења великог дела јавности и еколошких удружења, или због глобалне економске кризе, канадски инвеститори су одустали од изградњи хидроелектрана „Бродарево 1 и 2“ и инвестиције вредне око 150 милиона евра.

Овога пута, причу о изградњи две сличне бране покреће фирма „РЕВ Енерџи доо“ (REW ENERGY DOO), са адресом у Ужичкој 1 у Земуну, која је наручилац планских документа стављених на јавни увид. Према бази података Агенције за привредне регистре директор и одговорно лице је Катарина Бјелобаба.  

Из докумената, која су на јавном увиду, види се да су предвиђене бране „Бродарево 1 и 2“, које сада носе имена „Крушевице“ и „Брусовик“, мање од оних које је планирао да прави „РЕВ“, а мање су и предвиђене акумулације.

Локација бране „Бродарево 2“, која носи назив „Брусовик“, помера се из Лучица узводно, изнад Стругова. Укупна висина је 37,2 метра (дубина језера код бране је 16 метара што значи да велики део бране чине темељи које се не виде) а вода се узима и деривационим тунелом, који пролази кроз брдо, спроводи низводно до машинске зграде. Снага ове електране је 22,2 МW, дужина језера је 4,8 км а површина 28,75 хектара. Запремина је 2.873 милиона кубика. Вода из Лима ће два пута проћи испод магистралног пута, који се не измешта, што је предност за инвеститора. Незнатно је одузимање земљишта а акумулација се завршава пре Бродарева.

Брана „Бродарево 1“ носи назив „Крушевице“, и, такође,  планира се нешто узводније од локације где је била раније планирана, на месту где се налази мост за Точилово. Кота успора је нижа за 6 метара па, према пројекту, акумулација неће улазити у Црну Гору. Висина бране је 37,8 метара, снага 13,2 МW. И овде ће се машинска зграда налазити ниже, а и њена изградња не захтева измену пута, нити неко значајније одузимање земљишта или објеката.

Добри познаваоци целокупне приче око изградњи хидроелектрана на Лиму кажу да је ово решење јако економично у погледу инвестиција, иако је у енергетском смислу сиромашније за неких 40-50% у односу на пројекат канадских инвеститора. Укупна годишња производња је око 130 гигаватчасова. Такође, кажу и да се скоро цела инвестиција ради на земљишту које је у власништву државе и јавних предузећа па иза ње, вероватно, стоји неко ко има јаке политичке везе.

Подели на мрежама

Повезани чланци