Са каквим оптимизмом малинари улазе у своје малињаке?

Са каквим оптимизмом малинари улазе у своје малињаке?

Прошле сезоне произвођачи малина били су задовољни откупним ценама, а због пада приноса и дефицита на светском тржишту, очекује се да ће ове сезоне килограм овог воћа имати још бољу цену. И док су у нижим деловима радови у малињацима већ започели, у брдско планинским крајевима улазак пољопривредних произвођача у малињаке одложио је снег. Разлога за оптимизам има, сматра дипломирани инжењер пољопривреде Ифет Хамзић.

Ниска откупна цена малине у претходних 5-6 година зауставила је успон малинарства у пријепољском крају. Велики број пољопривредних произвођача запустио је своје малињаке или их у потпуности заменио другим културама. Према подацима Управе за трезор у општини Пријепоље под малињацима се налази око 1.260 хектара, али реални подаци показују да је у активном засаду тек негде око 400 хектара. Трачак наде и нова шанса за развој малинарства била је прошлогодишња цена, која се кретала од 215 до 220 динара и која је мотивисала многе да поново обнове своје малињаке.

По неким показатељима малинари треба да имају оптимистично расположење, поготово они који су до сада то радили редовно. Одустали су или су смањили површине под малињацима они пољопривредни произвођачи код којих је дошло до сушења засада или су малињаци били подигнути тамо где није требало, затим они који су подигли веће засаде, а нису испоштовали све агротехничке мере, као и они који су мислили све да плате. На крају се показало да је то, ипак, породичан посао и да итекако има перспективу и смисао – каже дипломирани инжењер пољопривреде Ифет Хамзић.

Са првим радовима у малињацима почели су полако и преговори око аконтне цене за овогодишњи род “црвеног злата“. Смањени приноси у читавом свету  утицали су на велику потражњу робе из Србије, па они хладњачари који сада имају залихе, малину продају по цени од 400 динара.

Сада ће почети те неке игре откупљивача. Кренуће са нешто нижом откупном ценом. Међутим, због недостатка малине на светском тржишту и због показатеља да је малина из Србије скоро продата, ипак ће овогодишња цена бити повољна за малинаре. Ја навијам за то, посебно за оне малинаре који су своје засаде одржали чак и онда када цена није била повољна – оптимиста је Хамзић.

У Србији се последњих година бележи пад рода малине, у укупној количини као и приноса по хектару. У Пријепољу је прошле године  убрано око 4.500 тона малине, што и није неки принос с обзиром на површину засада. Стручњаци су утврдили да је разлог драстичног пада лош садни материјал. Хамзић препоручује програме мера подршке које спроводи локална самоуправа и ресорно министарство.

Ми стално потенцирамо да се, на неки начин, врши обнова, односно подизање нових засада малине са неким новим сортама и новим садним материјалом. Да се, или преко Министарства пољопривреде, локалне самоуправе или преко неких удружења, омогући набавка квалитетног сертификованог садног материјала, јер време је да се ти малињаци обнављају, да се подижу на другим местима. Ипак, за наше прилике виламет је и даље најбоља сорта малине коју и даље треба форсирати – закључује Ифет Хамзић.

Српска малина је препозната као висококвалитетна. То је један од разлога што је Пољска, као један од највећих светских произвођача овог бобичастог воћа, почела да купују малину из Србије, јер су прошле године остали без 60 одсто своје производње. Да ли то значи да је српска малина коначно дочекала својих пет минута?

Подели на мрежама

Повезани чланци