Сезона противградне заштите – Радослав Пузовић већ 36 година у приправности

Сезона противградне заштите – Радослав Пузовић већ 36 година у приправности

Сезона противградне заштите почела је 15. априла. У наредних шест месеци из седам противградних станица, колико је их активно на територији општине Пријепоље, усеве од града штитиће 14 стрелаца. Како противградна сезоне протиче ове године забележили смо на противградној станици на Душманићима.

Осамдесетједногодишњи Радослав Пузовић се већ пуних 36 година, колико и постоји противградна станица на Душманићима, јавља на редовну прозивку Радарског центра из Сјенице. Присећа се својих почетака деда Радослав Пузовић који од ’85. године обавља посао противградног стрелца.

Из Сјенице дошли и понудили ми да радим. Па сам им’о колегу из суседног села и тражили смо двије радио станице, али нам нису дали но само једну. Онда мјесец дана он ради, а мјесец ја – прича деда Радослав.

Последњих седам година у овом послу му помаже син Радоје. Помно прате небо над Душманићима и у приправности чекају команде Радарског центра.

Добије се команда у ком правцу и под којим углом се испаљује ракета. Ракета прође кроз облак, експлодира изнад облака, проспе хемију реагенс сребро – јодид, који има својство да веже  за себе лед, односно  град да тај град падне што ситнији. Ако се тај град формирао, не може њега ништа да разбије, него се на време пуца да буде што ситнији, да дође као суградица и направи мању штету – објашњава нам процес дејствовања противградни стрелац Радоје Пузовић.   

Обављајући овај врло одговоран и донекле ризичан посао прошли су кроз разне ситуације.

Деси се, па први упаљач не упали, ракета крене и не експлодира него доће до неке висине и падне на земљу, падне и на кућу, ђе било. Једна је овде испред експлодирала, запалила се… прича Радослав.

Радоје се присећа пехова од прошле године када је заказала радио веза.

Десило се да је „цркла“ батерија… Покушамо да ступимо у контакт телефоном, мени покисне екран, не могу да ступим у контакт са Радарским центром и човек је немоћан, не може на своју руку ништа. Може да се деси да Центар посматра на другу страну и није приметио да наилази талас, дужност стрелца је такође да упозори центар да сниме и прате стање. Икс пута се десило да се одмах после тога издаје команда за дејство – додаје Радоје.

По уговору са Хидрометеоролошким заводом, стрелци добијају месечну накнаду од 4 хиљаде динара, док их општина Пријепоље у току сезоне субвенционише са 60 литара горива по станици.

Наша општина је обећавала да набаве тих ракета пошто нису имали из Центра, али нису испунили. Па су били обећали да ово заштите овде и оправе жицу и на крају сам сам то оправљ’о, ништа ми признали нису – истиче Радослав Пузовић.

У Пријепољу је тренутно активна половина противградних станица у односу на укупан број. Заинтересованих да обављају овај посао је све мање, јер изискује велика одрицања, сате проведене на станици, а накнада коју добијају сигурно није мотив људима који се и даље баве овим послом.

Стигло ти жито, трава, откоси, хоће све да ти покисне, брање малина… а ти мораш све да напустиш и дођеш овде ако мислиш да заштитиш и себе и своју околину. Међутим неће нико да се прихвати, и ја позивам све из околине који могу, да се прихтвате овог посла и јаве Центру, јер деда је веће стар човек, а ја не могу да излазим са Душманића 6,7 километара на сваки позив – искрен је Радоје Пузовић.

У Србији се тек пре две године кренуло у аутоматизовање система одбране од града, који се у потпуности финансира из буџета републике и локалних самоуправа, док противградну заштиту у европским земљама спроводе осигуравајућа друштва финансирајући се кроз порез који плаћају пољопривредни произвођачи.

Подели на мрежама

Повезани чланци