By Према подацима из Локалног плана управљања отпадом општине Прибој, максимални капацитети сметлишта „Дубоки До“ на локацији Друглићи су 465.000 кубних метара, а само месечно се са територије општине Прибој одлаже око 2200 кубних метара отпада и још око 1700 са територије општине Нова Варош, које се овде депонује од деведесетих година прошлог века. Тако се само за једну годину на сметлишту Дубоки До, које је у функцији већ 34 године, кипује око 47.000 кубних метара отпада, или десетина укупно расположивих капацитета. Како би се обезбедио простор за нове количине сметлиште је до сада три пута проширивано, последњи пут ове године.
У Локалном плану управљања отпадом општине Прибој 2011-2020. наведено је: “Садашње одлагалиште отпада “Дубоки До” не испуњава санитарно техничке услове, а такође је са скоро исцрпљеним капацитетом и мора бити затворено, санирано и рекултивисано.“ Констатовано је и да се одлагање отпада врши на локацији која не задовољава услове заштите животне средине.
Ни седам година после доношења овог документа сметлиште у Друглићима није затворено и рекултивисано, а годишње се за редовне санације утроши око 720.000 динара, 360.000 из општинског буџета Прибоја и исти износ из буџета Нове Вароши.
Прибојска депонија је често и у пламену а грађани сумњају да се смеће намерно пали како би се створио простор за нове количине отпада, који се овде одлаже од 1983. године. Председник општине Прибој, Лазар Рвовић, то демантује: „То није истина. Да грађани имају проблем – имају, то је огроман проблем и ми се трудимо да неусловна депонија ипак буде у што пристојнијем стању“.
Ове сумње демантује и директор ЈКП „Услуге“, Жељко Јечменица, предузећа које је задужено за сакупљање, транспортовање и одлагање комуналног отпада на постојећу градску депонију- сметлиште. Каже да то чине несавесни грађани – сакупљачи секундарних сировина, чиме повећавају трошкове ЈКП „Услуге“ за санирање последица пожара на сметлишту.
Без обзира што део смећа заврши у пламену и што је површина сметлишта проширена, простора за одлагање отпада има максимално за још три године, каже Јечменица. Селектовање и рециклажа комуналног отпада у Прибоју није ни на почетку. ЈКП „Услуга“ поседује 20 контејнера од 5m ³и 20 контејнера од 1,1 m³ за рециклажу, али они нису стављени у функцију. Један од разлога је недостатак простора где би се тај отпад могао селектовати, пресовати и складиштити до тренутка предаје откупљивачу, стоји у локалном документу за управљање отпадом. Решење се мора изнаћи, како због постојећег сметлишта тако и за време када ће се отпад одлагати на регионалну депонију. Председник општине Рвовић каже да је при крају израда пројекта за рециклажно двориште.
Истовремено мора се радити и на едукацији становништва. Пре неколико година у граду је постављено 10 вишекоморних контејнера (за папир, ПЕТ и алуминијумске конзерве). Пресован материјал се продавао једној приватној фирми. Али, грађани су у њих убацивали и органски отпад тако да је био ангажован радник за сепарацију ПЕТ-а, папира и алуминијума од другог отпада, што је повећало трошкове. Како је органски отпад у једном тренутку постао доминантан, није била могућа икаква сепарација, каже Јечменица.
Једна од последица када не постоји санитарна градска депонија и недостаје интегрални и ефикасни систем управљања отпадом је велики број дивљих депонија.
Решење за све ове проблеме у Прибоју виде у завршетку изградње регионалне санитарне депоније “Бањица”, на територији општине Нове Вароши, за потребе општина Сјеница, Прибој, Пријепоље и Нова Варош. Њена изградња је почела 2007. године, па убрзо стала. Њеном изградњом створили би се основни услови за дугорочно успостављање одрживог система за управљање отпадом а тиме и за заштиту животне средине од загађења и заштиту здравља становника.
