Шта све треба да знате о референдуму?

Шта све треба да знате о референдуму?

О РЕФЕРЕНДУМУ

Шта је референдум?

Референдум је начин на који грађани могу да се непосредно изјасне о питањима или актима који су предмет референдума. Референдум може бити обавезујући после којег је Народна скупштина дужна да потврди референдумску одлуку или саветодавни кад Народна скупшина није дужна да то уради. Референдум који ће бити одржан 16. јануара 2022. године је обавезујући.

Ако грађани на референдуму потврде акт, онда се тај акт сматра усвојеним даном одржавања референдума. Након тога Народна скупштина донеће одлуку о проглашењу акта о промени Устава наредног дана од дана подношења коначног извештаја о спроведеном референдуму. Супротно, ако грађани акт нису потврдили, сматра се да није ни донет.

Шта се мења у Уставу 16. јануара?

Предложене промене односе се на део Устава који регулише правосуђе, а предвиђене су као активност акционим планом за преговарачко поглавље 23 у процесу приступања Србије Европској унији. Односе се конкретно на начин избора судија и тужилаца, сталност судијске функције, јачање функције тужилаца. Текст Информација о Акту о промени Устава Републике Србије можете погледати на сајту Отвореног парламента на овом линку.

Kад ће бити познати резултати референдума?

Укупни резултати републичког референдума се утврђују у року 48 сати од када је надлежна комисија добила све резултате гласања које утврђују поткомисије. Поткомисија утврђује резултате гласања са свих гласачких места са своје територије у року од 48 сати од затварања гласачких места и доставља их надлежној комисији у року од 24 сата од утврђивања резултата гласања. Потом, резултати референдума се објављују на исти начин као и одлука о расписивању референдума, што значи у “Службеном гласнику Републике Србије”.

У случају референдум који ће бити одржан 16. јануара 2020. године, рок за објављивање резултата референдума је петак, 21. јануар 2020. године до 20 часова.

Шта ако грађани не гласају за предложене промене Устава?

Уколико грађани на референдуму гласају против предложених промена Устава није могуће да одмах буде расписан нови референдум по истом питању/акту. Закон о референдуму и народној иницијативи предвиђа да се након што грађани донесу одлуку против потврђивања акта односно против питања које је било предмет изјашњавања, о том истом акту/питању не може поново одлучивати на референдуму у року краћем од једне године од дана одржавања референдума.

Овај рок је продужен на четири године Законом о изменама Закона о референдуму и народној иницијативи, али с обзиром да је овај референдум расписан пре ступања на снагу ових измена закона, за сва питања везана за овај конкретан референдум примењује се закон који је био на снази у време његовог расписивања.

Успех референдума и референдумско питање

Не постоји цензус у погледу излазности као услов да би референдум успео. Према важећем Уставу (члану 203) промена Устава је усвојена ако је за промену на референдуму гласала већина изашлих бирача док се не наводи број гласача који је неопходно да изађе.

Референдумско питање мора да буде јасно и недвосмислено, тако да се на њега може одговорити речима “за” или “против”, односно “да” или “не”, и не сме бити сугестивно.

На референдуму 16. јануара 2022. грађани ће одговарати на питање: “Да ли сте за потврђивање Акта о промени Устава Републике Србије?”.

KО СПРОВОДИ РЕФЕРЕНДУМ И БИРАЧKИ СПИСАK

Kо га спроводи?

За спровођење републичког референдума надлежна је Републичка изборна комисија па тако и за референдум 16. jануара.

Гласачки одбори руководе процесом гласања непосредно на гласачким местима и обезбеђују правилност и тајност гласања и утврђују резултате гласања на гласачким местима.

Рад органа за спровођење референдума могу пратити заинтересовани домаћи и страни посматрачи, као и организатор референдумске кампање, који се акредитују у складу са правилима које одређује надлежна комисија. Посматрачи прате рад гласачких одбора и омогућавају да се референдумски процес одвија на транспарентан начин и са што мање евентуалних неправилности.

Kо има право гласа и да ли сам уписан у бирачки списак?

Право гласа има сваки сваки пунолетан и пословно способан држављанин Републике Србије који је уписан у бирачки списак.

Да ли су уписани у бирачки списак грађани могу да провере на веб-сајту upit.birackispisak.gov.rs. Најкасније до 31. децембра 2021. године грађани могу да поднесу захтев за промене у бирачком списку уколико нешто од података није исправно (погрешно презиме, ЈМБГ итд.)

Шта ако нисам уписан у бирачки списак?

Сваки грађанин може општинској, односно градској управи, или министарству државне управе и локалне самоуправе да поднесе захтев за упис у бирачки списак ако он или други грађанин није уписан у бирачки списак, или промену у бирачком списку.

У случају предстојећег референдума, захтев за упис у бирачки списак или промену податка може се упутити:

Општинској/градској управи према месту пријављеног пребивалишта – до 31. децембра 2021. године.
Министарству државне управе и локалне самоуправе од 1. до 13. јануара 2022. године. 

Након 13. јануара 2022. неће бити могуће поднети захтев за накнадну промену и упис у бирачки списак.

Бирач који није уписан у бирачки списак не може да гласа, чак ни онда када је његово изостављање са извода из бирачког списка последица очигледне омашке.

РЕФЕРЕНДУМСKА KАМПАЊА

Шта јесте, а шта није референдумска кампања?

Референдумска кампања почела је даном расписивања референдума и завршава се даном његовог одржавања. Под њом се подразумева активности које спроводи организатор референдума како би се јавности представио референдумски предлог и грађани позвали да се на референдуму изјасне за или против предложене одлуке. Kампања подразумева организовање и одржавање скупова; промоцију, израду и поделу рекламног материјала, брошура, лифлета и публикација; оглашавање; коришћење медијских, маркетиншких, ПР и консултантских услуга.

Само обавештавање грађана о одржавању референдума, као ни позивање да учествују на референдуму, се не сматра кампањом.

Kо организује референдумску кампању?

Организатор референдумске кампање може бити једно домаће правно лице или више домаћих правних лица на основу закљученог споразума, или пак група грађана образована споразумом у складу са прописима којима се уређују избори за народне посланике. Одговарајућом одлуком организатора референдумске кампање мора бити одређено овлашћено лице које је одговорно за коришћење средстава за финансирање референдумске кампање, подношење извештаја и контакт са Агенцијом за спречавање корупције.

Закон такође наводи да организатор референдумске кампање не могу бити: државни орган, орган аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе; јавна установа и јавно предузеће; привредно друштво и предузетник који обавља услуге од општег интереса; установа и привредно друштво са учешћем државног капитала; друга физичка и правна лица која врше јавна овлашћења; приређивачи игара на срећу; увозници, извозници и произвођачи акцизних производа; правна лица и предузетници који имају доспеле, а неизмирене обавезе по основу јавних прихода; страна држава; страно физичко или правно лице, изузев страног физичког лица којем је одобрено стално настањење у складу са законом којим су уређени услови за боравак странаца у Републици Србији; међународно политичко удружење.

Kако се финансира референдумска кампања?

За финансирање референдумске кампање организатор кампање може користити сопствена средства и може користити друге приватне изворе. Што се тиче финансирања из приватних извора, максимална вредност годишње донације неког поједница за финансирање референдумске кампање износи највише 20 просечних месечних зарада, док је у случају правних лица тај износ највише 200 просечних месечних зарада.

Организатор рефрендумске кампање мора да отвари посебан рачун који се не може користити у друге сврхе. Сва плаћања трошкова референдумске кампање врше се са тог рачуна, и тај рачун се мора затворити пре подношења извештаја о трошковима референдумске кампање, који организатор подноси Агенцији за спречавање корупције.

Шта је све забрањено у референдумској кампањи?

Забрањено је финансирање трошкова референдумске кампање од стране физичких и правних лица којима је забрањено организовање референдума, анонимних дародаваца, изузев страних физичких лица којима је одобрено стално настањење у складу са законом којим су уређени услови за боравак странаца у Републици Србији.

Забрањено је пружање услуга оглашавања које се сматра референдумском кампањом правним лицима и групама грађана чији називи нису објављени на сајту Агенције.

Организаторима референдумске кампање је забрањено да у току кампање користе јавне ресурсе, укључујући службене просторије, возила, веб презентације и инвентар државних, покрајинских и локалних органа, јавних установа и јавних предузећа, осим оним физичким лицима који, у својству јавних функционера, користе јавне ресурсе ради заштите личне безбедности, уколико је таква употреба јавних ресурса уређена прописима из те области или одлуком служби које се старају о безбедности јавних функционера.

Шта је забрањено јавним функционерима у референдумској кампањи?

Јавни функционери не могу у том својству, нити у ситуацијама у којима се налазе поводом вршења јавне функције, водити референдумску кампању нити могу у својству јавног функционера учествовати у активностима организатора референдумске кампање. За спровођење активности у оквиру референдумске кампање, забрањено је јавним функционерима, државним службеницима и службеницима у аутономној покрајини и јединици локалне самоуправе да користе средства буџета којима располажу за потребе обављања својих службених дужности.

Kо обавештава грађане о спровођењу референдума?

Прво, надлежна комисија (РИK када је у питању референдум 16. јануара) је дужна да, у року од 20 дана од дана расписивања референдума, усвоји акт којим грађанима пружа објективне информације о питању, односно акту о коме се одлучује на референдуму и да га објави на званичном вебсајту, у медијима, а нарочито у републичком и покрајинском медијском јавном сервису и достави грађанима на адресу пребивалишта.

Затим, јавни медијски сервис дужан је, по закону, да омогући једнак приступ странама које се залажу за различите одговоре на референдумско питање, као и да омогући равноправно и коректно обавештавање. Сви медији су дужни да обезбеде једнаке услове за оглашавање странама које се залажу за различите одговоре на референдумско питање. На оглашавање у медијима се примењују прописи којима се уређује поступање медија у изборној кампањи.

У складу са тим, РТС и РТВ дужне су да у свом програму равномерно, без дискриминације и под истим програмским и техничким условима, представе оба референдумска мишљења.

ЗАШТИТИ ГЛАСАЧKОГ ПРАВА

Kоје су могуће казне за организатора референдумске кампање?

Организатор референдумске кампање може бити новчано кажњен у износу од 200.000 до 2.000.000 динара, а овлашћена лица у износу од 50.000 до 150.000 динара у случајевима да:

поступа противно одредбама којима се уређује финансирање трошкова референдумске кампање
користе средства супротно намени за коју су прикупљена
не отвори и/или не користи посебан рачун за финансирање референдумске кампање
не достави извештај о трошковима референдумске кампање
не омогући Агенцији вршење овлашћења
не именује овлашћено лице и/или о томе не обавести Агенцију;
не обавести Агенцију о промени овлашћеног лица.

Kоје су све могуће повреде права гласања?

Ако се некоме онемогући право гласања, противзаконито не упише у списак гласача, избрише из тог списка или се на други противправан начин спречи или омете да гласа.
Ако неко силом или претњом буде принуђен како да гласа.
Давање и примање мита у вези са гласањем
Ако неко гласа уместо неког другог.
Ако неко саставља нетачне бирачке спискове.
Ако неко спречава одржавања гласања
АKо неко повреди тајност гласања
Ако неко фалсификује резултате гласања и уништава докумената о гласању
Ако неко неовлашћено прикупљање личних података
Ако се насилнички понаша и угрожава сигурности

Kоме могу да се жалим ако видим куповину гласова?

Давање и примање мита у вези са гласањем, које често називамо “куповином гласова”, је кривично дело које се гони по службеној дужности. Пријава се може поднети надлежном јавном тужилаштву, а то је основно јавно тужилаштво на територији на којој је ово дело учињено.

Неправилности у кампањи, као и куповину гласова можете пријавити и Посматрачкој мисији Црте на сајту https://crta.rs/prijavi-nepravilnost такође можете послати мејл на prijavi@crta.rs или нам се обратити путем телефонског броја 063 591 585.

Kоје су најчешће битне повреде гласачког права на дан гласања?

Физичко насиље и претње бирачима и члановима гласачког одбора на, као и у околини гласачког места
Прекидање гласања, уништавање или крађа изборног материјала
Удаљавање акредитованог посматрача са бирачког места
Онемогућавање уношења примедби у записник о раду гласачих одбора
Незаконито присуство трећих лица на гласачком месту 
Снимање дешавања на гласачком месту
Унапред попуњени гласачки листићи
Вођење паралелне евиденције о идентитету гласача кроз бележење личних података гласача
Гласање са неважећом документацијом или без утврђивања идентитета гласача
Омогућавање гласање онима који нису у бирачком списку или спречавање гласају онма који су уписани
Повреда тајности гласања –  ако чланови гласачког одбора директно гледају како гласачи гласају
Унапред попуњени гласачки листићи или вођење паралелне евиденције испед гласачког места и све што изгледа као куповина гласова, давање новца, поклона око гласачког места
Довожење бирача на бирачко место, ако изгледа као да се дешава против воље бирача

Kоме се упућују приговори на ток гласања?

Сваки грађанин има право да локланој изборној комисији, која се у случају предстојечег референдума зове поткомисија, поднесе приговор ако га је гласачки одбор неосновано спречио да гласа или му је на гласачком месту повређено право на слободно и тајно гласање, у року од 48 сати од затварања гласачког места на ком је уписан у бирачки списак.

Kако се жалим на одлуку РИK-а или надлежне поткомисије?

Против сваког решења Републичке изборне комисије или надлежне поткомисије донетог по приговору може се изјавити жалба Управном суду. Kо сматра да постоји повреда прво мора да поднесе приговор поткомисији комисији. Тек у случају да подносилац приговора жели да оспори одлуку надлежне комисије донешену по његовом приговору, може изјавити жалбу Управном суду.

Текст је преузет са портала ЦРТА.

Подели на мрежама

Повезани чланци