Сваки поток је сметлиште – скоро 95 одсто анкетираних грађана зна за постојање бар једне дивље депоније

Сваки поток је сметлиште – скоро 95 одсто анкетираних грађана зна за постојање бар једне дивље депоније

За неку дивљу депонију зна чак 95 одсто грађана и грађанки који су попунили анкету „Чије је наше смеће?“ на порталу Форуминфо. Више од 56 одсто сматра да су држава, локална самоуправа и грађани подједнако одговорни за постојање овог проблема, а 77 одсто испитаника би пријавило особе које бацају смеће на дивље депоније. Кроз анкету, указали су и на многа места на којима постоје дивље депоније

Нагли надолазак Лима, који се десио почетком године, избацио је на површину воде на хиљаде кубика смећа, које је данима промицало кроз Пријепоље, и скупљало се на површини језера код бране Потпећ. Чишћење је трајало седмицама, а лицитирало се о главним изворима отпада. Најчешће су помињане депоније на обалама Лима, као и да је највећи део смећа дошао из Црне Горе. Међутим, тих дана смеће је носила и Милешевка, и сваки други поток и речица које се у Лим уливају. На акцију чишћења Потпећког језера надовезао се захтев Министарства заштите животне средине да локалне самоуправе мапирају дивље депоније које би требало да буду уклоњене. Општина Пријепоље је лоцирала 22 дивље депоније на којима се налази, према проценама локалне самоуправе, око 90 тона отпада. Као највећа наведена је дивља депонија у насељу 4. децембар са око 20 тона смећа. Према рачуници, која је прослеђена Министарству, дивље депоније се простиру на близу 2 хектара површине и за њихово чишћење су потребна средства у износу од милион динара.

Дивље депоније су биле и тема састанка који су, почетком марта, организовали представници локалне самоуправе са председницима Савета месних заједница и представницима удружења која се баве заштитом животне средине. Намера је била да се створи увид у проблем и основа за конкурисање код донатора за пројекте санације ових депонија. Председници савета 30 месних заједница на састанку су изнели проблеме са одлагањем отпада у својим срединама, и добили задатак да на територији коју покрива њихова месна заједница попишу и лоцирају дивље депоније. Такође су изразили и сумњу да ће сав посао бити узалудан ако се не понуде трајнија решења за одлагање отпада, односно контејнери у удаљеним приградским и сеоским насељима, и не подигне свест грађана и грађанки о значају очувања животне средине.

Кроз анкету „Чије је наше смеће?“, постављену на порталу Форуминфо у првој половини марта, коју је попунило 53 грађана и грађанки, затражили смо одговоре на питања о проблемима одлагања отпада, дивљих депонија, и позвали анкетиране да укажу на локације на којима се налазе дивље депоније.

Од 53 анкетираних грађана и грађанки, њих 38, што је скоро 72 одсто, живи у делу општине Пријепоље са којег смеће прикупљају и уклањају радници ЈКП „Лим“. Више од половине, њих 21, односно 55,3 одсто, незадовољни су квалитетом ове услуге, а као најчешће разлоге за своје незадовољство наводе да смеће треба одвозити учесталије, као и да се не поштује динамика пражњења контејнера, нарочито у зимским месецима. Због тога су веома често принуђени да смеће остављају поред контејнера и канти, што представља ружну слику, нарочито када пси луталице то смеће растуре.

Анкету је попунило и нешто више од 28 одсто грађана и грађанки који се о уклањању свог смећа старају сами, односно, који живе у селима где не постоји услуга одвожења смећа. Да смеће сакупљају и сами одвозе до најближег контејнера рекло је 80 одсто анкетираних, док је 20 одсто одговорило да неразградиви отпад спаљује на свом имању. Није било одговора који описују неко друго поступање са отпадом.

Само троје анкетираних не зна за постојање неке дивље депоније. Од осталих 50, отпад из домаћинства као најчешћи садржај дивљих депонија препознало је њих 44, грађевински отпад 41, отпад животињског порекла 31, отпад биљног порекла 25, а чест одговор је био да нема чега нема, од намештаја до делова кућних апарата и аутомобила.

За постојање дивљих депонија скоро 4 одсто испитаника криви државу, 11,3 одсто локалну самоуправу, 28, 3 одсто саме грађане и грађанке, а више од 56 одсто сматра да је одговорност заједничка.

Чак 77,4 одсто испитаника пријавило би онога ко баца отпад, док је 9,4 одсто рекло да то не би учинило. Међутим, према подацима, које смо добили у Општинској управи Пријепоље, у 2020. години нико није поднео пријаву комуналној инспекцији за бацање отпада, а у 2021. години је поднета само једна пријава. Међу осталим одговорима анкетираних грађана и грађанки највише је оних који кажу да пријава зависи од тога да ли у близини постоји место за одлагање отпада, односно контејнер.

Као најбољи канал, за едукацију становништва о поступању са отпадом, телевизију и радио види скоро 30 одсто анкетираних, за друштвене мреже определило се 22 одсто а 18 одсто мисли да би највећи ефекат имале трибине и едукације. Веће казне, подстицаји за рециклажу и враћање амбалаже, постављање контејнера за селекцију отпада на више места, постављање камера за видео надзор и увођење екологије као предмета у основне и средње школе неки су од предлога за подизање свести о значају очувања животне средине.

Испитаници су указали на постојање бројних дивљих депонија, од којих је само неке веће тренутно мапирала локална самоуправа. Многи су указали на обале Лима, скоро кроз свако насеље, најчешће на правцу Шарампов-Ивање. Ту су затим дивље депоније изнад Миоске, поред пута за Думљане, поред пута за манастир Милешево, поред магистралног пута за Пљевља, тик изнад Равана и око градског гробља на Равнама, на изласку из Велике Жупе ка Бродареву, поред путева ка Бјелобабама, Хисарџику, Слатинини и Завинограђу. Депоније се налазе и поред Љупче, у потоку у насељу Јездовића коса, поред игралишта Јалија у Бродареву, у потоку Крћевац у Ивању, у спомен комплексу на Јабуци. Грађани су указали и на смеће које се налази поред Опште болнице и Дома здравља Пријепоље и у околини Железничке станице Коловрат. Неки од анкетираних грађана и грађанки послали су нам и фотографије локација на које су указали.

Одговоре у анкети смо добили и од Прибојаца и Прибојки који су указали на дивље депоније у Црнузима, као и бројне друге по потоцима, поред насеља и на обалам Лима.

У једном коментару речено је и да, кад би обишли све потоке и јарке у општини Пријепоље, схватили би да дивљих депонија има колико и потока и јарака – много више од 22 мапиране, на хиљаде.

Подели на мрежама

Повезани чланци